lepotu u konstantnom osećaju pozajmljenog vremena. pozajmljenog uzrasta, pozajmljenog prostora u kom živim, pozajmljenih okolnosti u kojima postojimo. Pokušam, zaista pokušam ponekad, ali ne mogu sa ramena da otresem tu relativnost svojatanja, tu neozbiljnost bivanja ti sam. To drži svest pozornom. Čula naoštrena.
anja. 