lepotu u konstantnom osećaju pozajmljenog vremena. pozajmljenog uzrasta, pozajmljenog prostora u kom živim, pozajmljenih okolnosti u kojima postojimo. Pokušam, zaista pokušam ponekad, ali ne mogu sa ramena da otresem tu relativnost svojatanja, tu neozbiljnost bivanja ti sam. To drži svest pozornom. Čula naoštrena.

IMG_1954.jpg

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s