beograd-budimpešta-berlin

*** uz čitanje slušati http://www.youtube.com/watch?v=9NO5zuATwkc

(hvala, cobo)

9 dana puta.

3 zemlje boravka.

uz  još najmanje 2 usputne.

10 vozova.

Dete kod babe.

Odličan scenario za čaj sa valerijanom i kormoračem.

Kad već ništa jače nismo birali u četvrtak uveče,

pred avanturu koja počinje u 6:48 ujutru, kada polazi voz ka Budimpešti.

11.5 petak, i tako vedro i čisto jutro…

Tražila sam na netu kako izgledaju vozovi koji nam predstoje i nisam nalazila.

Za sve koji se pripremaju na nešto ovakvo,

voz 6:48 – 14:54. broj 00270, Beograd- Budimpešta

Mirišljav, čist, prazan.

Posle četvrtog sata puta, kad su se teme pomalo umorile i tenzija zaspala,

Planet Earth je bio na displeju, a planeta Zemlja kroz prozor.

33 stepena u Budimpešti.

Stanica kitanjasta, monumentalna, prostrana.

Stvari možete da ostavite u sef na stanici, po ceni od 3 evra za 24 sata.

A grad… Kaže Đorđe bavila sam se „fasadnim slikarstvom“.

Drage su mi budimpeštanske fasade, istina.

I-JU!

i

Ono što možda najviše volim kod svakog nepoznatog mesta su haustori.

Često se dešava da kada se zavučete ili uđete u dvorišni deo nekog grada

– naiđete na kovčeg s blagom. Bez igde ikog.

(videla je da je slikam. preslatko.)

u 20:05 istog dana iščekivali smo voz koji će nas odćićifuirati ka Berlinu.

Ne dozvolite da vas uplaši to što obaveštenje o peronu postavljaju 11 minuta pre polazak voza.

Taman se unervozite toliko da se razbudite.

„Koja su nam kola? Koja“ „E, Đorđe, koja su nam kola?“. Rešio je to na ovaj način.

Voz Budimpešta – Berlin, 20:05 – 9:10, broj 00476

Nečujno i pomalo stidljivo se pojavio pred našim napetim pogledom.

Nov, gostoprimstven, udoban. Flašice vode su poklon za okrepljenje.

Mađarica i Nemac sa kojima smo delili kupe (spavali su gore)

su bili naših godina, zanimljivi, otvoreni, nasmejani,

a imali su još jednu sjajnu osobinu -brzo su zaspali.

Kupatilo čisto, mirišljavo, uredno.

skačem, razume se.

I možda među pet najlepših momenata ove putešestvije,

posmatranje Češke…Nemačke…preko pidžame…

kao u ležećem bioskopu koji prikazuje interaktivni dokumentarac

zvani život, realno življenje, pravi ljudi, njihove torbe, stanice,

raznovrsnost saksija i načina pisanja imena mesta…

(neverovatno je koliko brzo od svega napravim dom;))

..a u 8 ujutru, posle noći kojoj je prethodilo ćaskanje na engleskom,

koji nikome maternji nije bio, čitanje knjige i utapanje u predelima,

posle dobro prespavane noći, „kuc kuc“ uradi kondukter i

izazva buđenje kafom i doručkom!

Naravno da se ta kafa ubraja u najukusnije. To je ona pred događaje,

ona u žiži neizvesnosti, ona dok si na točkovima…

Berlin. 9:10. Stanica koja izgleda kao aerodrom u Dohi

ili nekoj sličnoj bogatoj zemlji.

Vedar, gostoprimstven dan. Na stanici, u kancelarijama za to predviđenim,

rezervisali smo vozove ka Amsterdamu, dobili papir sa preglednim konekcijama,

a za 22 evra po osobi i metro kartu koja nam važi 3 dana za sve raspoložive

prevoze (osim aviona i teleporta). Uz nju i knjižicu u kojoj su

slike i opis svih mesta na kojima postoji popust, uz tu Welcome karticu.

Popusti nisu zanemarivi, za nešto što je 12 evra često ćete davati 7,

pa kada se takvih 10 sabere…..

Šetnja ka apartmanu, do kog nas vodi GPS,

pristala sam šta ću, nije baš privlačna moja želja da se stihijski krećemo,

uz teret na leđima.

I eto ga. Ulaz našeg prvog stana, bukiranog preko sajta Housetrip, koji

iskreno preporučujem. Cene po kojima sam pronašla stanove, čiste,

moderne, uredne i u centru, niže su od cena malih, bučnih i nagužvanih hostela.

Pun iznos plaća se pri zakazivanju, ali, ukoliko stan nije ono što ste navedeni

da mislite da jeste – u roku od 24 sata po reklamaciji vam se vraća novac.

Mi nismo imali ni jednu zamerku.

U samom centru,  nadomak Oranineburger strasse,

ulice underground faca i radnji, klubova i slobode ponašanja,

a na 2-3 mestro stanice od svih takozvanih „znamenitosti“…

Savršen kraj, preslatka gazdarica, fina, mila, preudoban krevet i miomirisna posteljina.

(mirisi su mi neobično važni u ocenjivanju većine pojmova u životu;))

Skrasili smo se, presvukli i krenuli….

(Ovaj anđ’o na motoru kuva itekakvu kafu, da znate samo!)

A posle kafe i navale kafetinskog andrenalina na krilima nepoznanice…

opustili smo oči i poklonili ih Berlinskim zavrzlamama…. I dole…

I levo i desno…

I tramvaji koji voze u Los Anđeles

(možda je glupa fora, al nama bila smešna.

Eto, toliko nam je lepo bilo.)

I lepota „brendinga“, što bi se kazalo…

…Ona sedne, a on joj glavu u krilo metne i to ljubavlju zovu.

Na sve su mislili.

A kada smo već na temi neobičnih mesta sa smeštanje tura…

A kada je kretanje po Berlinu (nasuprot sedenju, kapirate;)) u pitanju,

znajte da je Metro beskrajno čist, sređen, familijarno nastrojen i veoma lako

shvatljiv. Već posle jednog popodneva imali smo osećaj kako jezdimo….

Na Aleksander plazu, pored TV tornja, ima jedna fontana. Ova.

A oko nje se okupljaju svi oni koji nešto protiv nečeg imaju.

Za mir, za krzno, za ukidanje  novca, za šatore…

Živeo šator!

A onda vašim čulima vida i užitka sleduju sva ona mesta obeležena na svim mapama…

A SVI su tu, to vam je jasno…

Sony centar.

East side wall gallery je zaista odlično platno za posmatranje ljudske inovativnosti.

Tema je bila mir, a odgovor slikara iz različitih zemalja sveta je zadivljujuć.

Nekada omražen sada je to zid za gledanje sa užitkom.

(Neverovatno je kako vreme i događaji relativiziraju istovetnu stvar.)

…(Dali je bio obeležen na mojoj, internoj mapi.

Nije dozvoljeno unošenje aparata.) Berlinski Dali muzej ima njegove grafike

i po koju skulpturu. Za ljubitelje je svakako must.

 na

Prirodnjački muzej.

Ulaz je oko deset evra, sa popustom uz mestro kartu je oko 6,

a vredi 2332 evra.

Najveći skelet dinosaurusa trenutno prisutan na planeti Zemlji.

Instalacije za upoznavanje sa Kosmosom, od kojih vam se vrti u centru glave

(sjajne!!!) i za sve Darvinove fanove (ta sam!)

predivna zbirka životinjskih primeraka i evolucijskog sleda.

…Interaktivni muzej, The story of Berlin, čija je karta uz knjižicu 7 evra,

a iskustvo za 77 godina prepričavanja.

Muzej je koncipiran kao putovanje kroz 800 godina Berlinske istorije.

Predmeti, mirisi, haljine, figurine, vozila i koješta još pravljeni su

za svrhe ovog muzeja, i apsolutno svaki njegov deo svedoči o kreativnosti

čoveka i predstavlja svedočanstvo ideje i inspiracije koje prevazilaze

prvobitnu namenu.

(Pritiskom na knjigu na ekranu se očitavaju autori, njihova bio i citati!!!)

U delu gde su predstavljane religije moguće je, otvaranjem fioka sa različitim

nazivim i sadržajima, upoznati se sa predmetima, simbolikama, pa i zvucima

vezanim za svaku od njih…

Ovo se dešava kada otvorite fioku „Self knowledge“ !!! (vide mene!)

Ona je meni našla da pozira tu. Ha.

…Dani se nižu (ukupno 3, ukoliko računam dan kada smo doputovali),

a nižu se i neočekivane radosti.

Park u nekom bočnom delu grada, u koji smo slučajno zalutali.

Poštar

Ona.

Eh, da mi je teleport il bar time machine…

Da, ovo je grad u koji izlazi Hju, a izašli i mi.

Svako piće izuzev piva je oko 5 evra, ali zato nije potrebno mnogo da bi se

Berlinci i posetioci zahuhktali i od izlazka napravili terevenku.

I, za kraj berlinske epopeje ostavila sam priču o onome što me

je najviše zateklo i upoznalo sa nekim aspektima moje ličnosti na koje ko

zna da li bih ikada i naišla, bez takvog podsticaja…

http://www.gruselkabinett-berlin.de/index.html

Da, slika u knjižici izgleda strašno. Da, piše da u njoj ima strašnih scena.

Naravno da smo mislili da je to muzej, koji je otišao „korak dalje“ (ili dole) u

svedočenju o ratu…

Obreli smo se u zabačenom kraju, ispred jezive, sive, grafitima markirane

zgrade, bunkera, muzeja?

Ušli. Groteskno plava debelica nam je prodala karte i uputila nas ka

još debljem čovečuljku sa crnim mantilom, koji je onim Fredi Kruger

glasom rekao da nas put vodi ka prvom spratu…….

Zvuci su sugerisali da to nije običan muzej…

NEĆU da vam ga opisujem podrobnije, mogu samo da vam ga preporučim.

Redefinisaće vam odnos prema mnogo čemu.

Pokazaće vam. Od čega ste;)

(Ja sam od želea.)

Voz ka Amsterdamu je kretao u 6:25…i bez straha smo legli ranije, kako bismo nastavili

svoju evropsku smicalicu.

(nastaviće se, znate tu foru)