Kolaž papir. Dve srećne reči sa časova domaćinstva, nemam pojma iz kojih razreda i iz kog zaboravljenog vremena. Ali pamtim efekat te dve reči, odnosno polet, lepljenje za prste i nikad dovoljno precizne poteze makazama.
U precrtavanju namirnica sa spiska u Rodiću pre nekog dana prošli smo, slučajno, delom na kom se nalaze sveske, rezači i slični arheološki predmeti: i eto ga! Kolaž papir, glavom i listom, nepromenjen, u svakom smislu.
Momentalno se našao pored majoneza, a na upitan pogled mog dragog odgovorila sam: „Da se nas dve igramo!“.
Nisam bila sigurna da li govorim istinu, ili zaista SAMO ŽELIM kolaž papir..sve do ovog kišnog jutra.
Tražeći nešto četvrto – našla sam kolaž papir, našavši njega našla sam način da: a.provedemo zabavno jutro, b.učinim da zelena vrata dobiju stanare! c.priznajte, mnogo nas je, stambenih objekata nikada dosta.
Dok sam krojila prozore, moja ćera je, držeći krov, rekla: „Kapa!“ i probala da je „stavi“ kući na „glavu“. Tako se i dogodilo da sada kućice imaju kape. Zašto da ne? To su nehajne kuće grada koji se zove „Baš-je-nekako-dobar-osećaj-kad-se-nešto-pravi!!!“
Na kraju, svaka kućica mora da nosi rajf.
Sve to uz http://www.youtube.com/watch?v=BojFBbtP5_0 – BAŠ za ovakav dan.
Sad vi!
anja. 
Kape na kućicama koje stoje na zelenim vratima su SUPER. Predpostavljam da su to vrata od sobe mlade dame? 😀 Na slici imam utisak kao da su vrata od vrtića :D.Stvarno ne znam ko se danas više zabavlja, malena ili ti mama? 😀 😀
Kreativno, nežno i toplo. To su tri reči kojima bih opisala ovaj post. 🙂
Lepo provedeno vreme 🙂 pogotovu kad se setis nekih stvari iz detinjstva i prenosis kroz iskustvo svojoj cerki , koja ca ovako kroz igru mnogo bolje da zavoli neke stvari nego da joj to bude zadatak u skoli 🙂