Rupa u vremenu pokriva trenutke koji se faktički dešavaju, ali čim postanu uspomene tvrdnja o tome da su se dešavali donosi se na nivou koncenzusa. Jedan može, npr, da tvrdi da se nisu dogodili, i to je sasvim u redu.
Rupa je vreme koje ne teče linearno, nego se uporedo nađe ispod ili iznad linearnosti. Događaji u njoj nisu bazirani na istim postulatima veze uzroka i posledice. Ona je toga oslobođena.
Tu žive iskustva koja služe sama sebi u datom trenutku, na koja se dalja iskustva ne lepe, ne nadovezuju i ne grade zaključke. U rupi sve počinje iz početka svaki put.
„Šala koja lebdi između zabave i nevolje, opijenosti i očaja“ ///“Umetnost dokolice“
anja. 