Bile smo u maloj, nebičnoj prodavnici u kojoj sam iz samo Kosmosu poznatog razloga, pronašla vrlo autentične haljine za devojčice. Da, sa svim onim štrasovima, šljokicama, fronclama i sličnim čudnim izrazima, ali ukombinovanim vešto, višeslojno, sa neobičnim detaljima. Mislim da bi se to najjednostavnijim jezikom reklo: „blesavo“. E pa, bilo je u radnji desetina blesavih haljina. no, moja ćerka koja je tog dana punila 5 godina, i ja, koja sam nekoliko puta napunila 5, izdvojile smo nekolicinu uz neuzdržanu pomoć prodavačice. Stajale smo ispred moje Maše, koja je na trenutke izgledala kao da se suočava sa hordom dinosaura, i vijorile nekoliko haljina, Prodavačica i ja smo o svakoj imale nešto da kažemo i često smo se preklapale. „Pa vidi, ova ima i sako“, „A ova? Neverovatne loptice!“, „A vidi ovu devojčicu“ itd. Maša je stajala nepomično, i kroz nekoliko minuta ćutanja i ozbiljnosti (ništa mi to nije bilo jasno) rekla je: „Tu drugu.“
DRUGU?? To je bila haljina sa najmanje detalja, likom Pepa Praseta (koja se nalazila na još 2 ponuđene) i poprilično svedenim dizajnom. Toliko svedenim da je izgledala nevidljivo.
Prodavačica i ja smo sa negodovanjem reagovale iskreno i burno. „A zašto??? Zar ne vidiš da e vo o va i ma i o vo i ono…“ Trebalo nam je par minuta da sagledamo apsolutnu nesalomivost odluke jedne male devojčice i obavezu da se poštuje tuđa volja.
Logika estetike ne postoji, odnosno, ma koliko nam se činilo da je nešto sigurno lepo a nešto baš nije, to ostaje u domenu naše percepcije i njenih ključnih tačaka.
Brzim nevidljivim šamarima predstavila sam sebi osnovne teze – dovela sam je u radnju da izabere, da, nije mi se dopadao njen izbor, ali bio je njen, njoj je rodjendan i puni celih 5 godina (ili kako ona kaže: „Punu šaku godina“) i najmanje što mogu u datoj situaciji je da poštujem njen izbor.
Kupila sam joj belu, naglašeno jednostavnu haljinu sa crtežom na nivou skice, dala joj da šuška sa kesom do kola.
…Izdržala 6 minuta, pa je ipak pitala: „A zašto si uzela baš tu haljinu?“. Priznajem. Dok postavljam pitanje ja ZNAM da bi mi mnogi odrasli ljudi rekli: „Zato“ ili „Zato što mi se ta sviđa“ i oba bi „prošla“ kao legitimno objašnjenje. tako je i moje dete moglo da kaže „Ae“ ili „hgtrmzhhr“, šta god da joj se prohte, s obzirom na njene godine, a i na moje pitanje.
Međutim. Maša odgovara; „Mama. Ona sa devojčica, koja ima i sako, imala je jedno oko malo manje od drugog. A ona pepa sa draguljima, nije imala krunu.“
Imala je odgovor.
Mogla je i da ga ne bude svesna.
I kada ga mi ne znamo, odgovor sasvim verovatno postoji.
Na nama je da prihvatimo da to što mi nešto ne razumemo ne znači da to nešto nema objašnjenje.
Hvala ti, Mašo, kao i mnogo puta do sad.
Advertisements

Jedno mišljenje na „svako ima svoje razloge.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s