Vrnjačka Sanja(lica) u 9 tačaka

Avgustovski poklon za rođendan od drugarice koja izdaje divan stan u Vrnjačkoj banji.

Iznenadni, nenadani vikend, pakovanje veče pre, i veseli polazak.

Ni jedno ni drugo nismo ranije bili, nismo mnogo očekivali.

Prstohvat zelenila, gutljaj zdrave vode i fin vazduh…

Elementi koje smo mogli da pretpostavimo, ona neka stara turbo soc Srbija, nisu izostali,

ali ih je bilo 75% manje nego što smo mislili…

Tragovi na stolnjaku, kafa da probudi i Sfingu i jak doručak koji se gasi jogurtom…

Samo sit čovek je čovek raspoložen za šetnju…

1. Priroda

2.Amfiteatar Danilo Bata Stojković

Nalazi se na samom šetalištu, potrebno je popeti se uz prelepo brdašce puno

zdravog bilja, da bi se došlo do privlačne građevine, neprivlačno održavane.

Zapuštene. A ja sam već izmaštala…baklje pored putića koji do nje vodi…

Meke jastuke na kamenim klupama, sjajan light show i fenomenalne predstave,

koncerte….

3. Zamak kulture, Belimarković

Na oko 10 minuta šetnje od pomenutog trgića na čijem se brdašcetu nalazi amfiteatar,

nailazi se (posle komunikacije sa meštanima, budući da, naravno, ništa nije obeleženo)

na ovaj Zamak, za Mašu nazvan Dvorac.

Sagrađen krajem XIX veka, za gosn B., ministra tadašnjeg kralja Milana Obrenovića.

Da ima, čovek, malo letnjikovac.

Prelepo zdanje, u koje ulazim sa svojim „evropskim vaspitanjem“ i čoveka koji

po ulasku, sa leve strane, sedi za Amigom, a rešava ukrštene reči, pitam „Gde se kupuje

ulaznica?“, a on kaže „Ne kupuje se.“ Želela sam da insistiram, da mu objasnim kako

za klimatanje napred-nazad na šarenoj patki dajem 50 x 5 dinara, i da mi je nedopustivo

da u Muzej uđem „za džabe“, ali ne bismo se skoro dogovorili oko iznosa, a i njegove sudbine,

pa sam, možda prvi put u životu, nekako gorko vratila novčanik u džep.

„Stalnu postavku čine tri izložbe: „Lađarište – praistorija Vrnjaca“, „Etnografsko nasleđe

Vrnjačke Banje“ i „Spomen soba đenerala Belimarkovića“,  odnosno predstavljeni su

tragovi najstarijeg naseljavanja na vrnjačkoj teritoriji koji potiču iz perioda mlađeg

kamenog doba (4. milenijum pre nove ere), dok druga oslikava život u tim krajevima

od druge polovine XIX veka do šezdesetih godina XX veka .“

Interesantno je, ima čak i nekih instalacija, ali što ima klavira…..

Veoma ozbiljna, kako samo jedan prodigy virtuoz može da bude,

svirala je razne note na klaviru na kom sve zvuči predivno.

Najveći joj je problem bio što nije mogla istovremeno da bude i princeza

koja pleše uz tu muziku na balu, i pijanista…

4. LUNA PARK

Bez obzira na ti što imam dete, pa je ovo mesto kao pekara ujutru, neizbežno,

radovala sam se ponudi krokodila, autića, zamaka i ringišpila,

kao i vanrednoj hrabrosti koja je dovela do toga da Maša viče „Blze blze“

muškarcima koji su držali džojstike njenih vrtilica.

5. KLOPA

Na sve strane natpisi „Doručak Ručak Večera 900 dinara“….i rešimo mi da ne glumimo

„svet“, te da sednemo na jedan od tih „Komplet ručak 290 dinara“…

Kad onooooooooo….kelnerica koja Maši dozvoljava da crta po suncobranu,

mekani najsvežiji beli hleb, čorba površine Ade (a ukusna ko u Zapletu), ćevapi koji cvrče,

krompir, salata…I sve to za 580 dinara za dvoje + piće/ kafa….

6. NARODNA BIBLIOTEKA

Nju izdavajam zato što bih volela da u svojoj ulici ( u svom stanu) imam ovakvu

biblioteku. Posteri sa datumima različitih čitanja, predavanja i debata.

Neprocenjivo.

A radno vreme…od 7 ;))))

7. Japanski vrt

Zeleno i braon, prozračno i svetlo, jednostavno a privlačno, i eto ga, mora da

je japansko. Prolazeći pored grupe dece, rekla sam Maši kako se na japanskom

voda kaže „mizu“, a učiteljica je ponovila za mnom „Dakle, deco, čuli ste i naučili,

kako se na japanskom kaže voda?“, oni su viknuli „Mizu!“ i ja sam na trenutak

pomislila kako nisam studirala uzalud.

8.Mineralni izvori

Potpuno čudesan doživljaj neukusne tekućine, za koju znamo da je abnormalno

zdrava, te je podnosimo i volimo.

Kada kupite plastičnu flašu, time ste kupili i pristup vodi!

Naravno da možete da napunite flašu, popijete i napunite je ponovo,

ali sa vodom ovog ukusa, teško da ćete to uraditi.

Vreme ne krije kada je stalo. Po paučini nakupljenoj u toj velikoj građevini

naziva „Izvor“  bojim se da je ovaj 16.januar bio 1984.

Tačno u 16:31.

9. Ljudi i umetnost

U objektu pored, neuredno poslagana, nalaze se različita umetnička dela,

statue,slike, kolaži, ćilimi.

Niko ih ne čuva, ništa ih ne predstavlja, nigde ne stižu.

Postoje, i verovatno se začude zalutalim očima poput naših,

kao što sam se ja začudila ovim Mašinim rukama iza leđa,

dok studizno proučava sliku…

(o kojoj je posle dugo pričala i pitala “ aštoaštoašto“…

Evo je. Da sam imala koga da pitam, možda bih je i kupila.

Dama na biciklu što preleće suncokrete. Mašina Mona LIza.

Vrnjačko Banjski Monmartr. Na glavnom šetalištu mnogi izlažu svoje radove,

a mnogi ih i stvaraju na licu mesta.

Vodopadi, cveće, konji i aktovi, možda ne po mom ukusu,

ali po ukusu mi je što postoje…

I, na kraju, iako nam je teta gustih obrva, koja cepka karte u mini vozu, rekla

kako se u Banji samo „gradi i gradi“, utisak ostaje na strani…starih zanata,

kokica i limunade i lica izbrazdanih, koja sve to posmatraju sa strane

i nekako im…smešno…