Amsterdam, rano do besvesti.

Vozna stanica. Površina klupe sa citatima inspirisanim putovanjima..

„A man of ordinary talent will always be ordinary whether he travels or not…“

Skupo plaćeni Thalys i njegova udobna, meka, pufnasta sedišta.

Mogu li sada da kažem da sam bila i u Belgiji?

(Ko me pita koliko minuta i da li sam zakoračila na njeno tlo!)

Preslatka mi je ova zgusnuta druželjubivost zgrada.

Zelenilo, životinje, dan predivan.

Vožnja od tri sata do Pariza, pri brzini od 34o na sat!!!!!

Ratatuile, stižem da mi kuvaš!!!!

Pariz, 9:06 ujutru.

Ovom šalteru  sam prilazila sa blagom tahikardijom

budući da su me u Amsterdamu isprepadali idejom o ceni

brzih vozova i imanju mesta u istim.

Kako bismo se vratili do Beograda morali smo da

rezervišemo voz do Stutgarta, odakle bismo stigli u

Villah, te iz njega direktno noćnim u Bg.

Sve sam ja to ispisala, znala sam tačne satnice,

brojeve vozova…i kao mali štreberko prišla šalteru.

„O, sorry, the train to Sttutgart is full.“

AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA.

Te konekcije su neobično nezgodne jer ih ima

određen broj, a kada napravite ovakav karambol

od kombinacije…lako možete da nadrljate.

No slatka parižanka kaže:

„Ima varijanta sa presedanjem u

Meinhejmu, ali do polaska voza

za Stutgart imate 9 minuta“

„MA, MOŽE, STIĆI ĆEMO!“

Takođe se ispostavlja da SAMO

holandski Thalys košta kao oko,

dok je nemački ICE svega 13 evra po osobi.

Do stana smo stigli vrlo lako, budući da se nalazaio 4 stanice od vozne,

uz precizno objašnjenje od vlasnice.

NARAVNO. Hičkok ponovo napada. VI sprat bez lifta.

Kako nam je Lili otkrila, parižani imaju odrednicu po kojoj pri

izgradnji zgrade ukoliko je visoka VI spratova – nije obavezno imati lift!

(Kod nas je IV? Manje smo fit od parižana, biće)

Stančić veličine ormana, ali smisleno i šaramantno osmišljen,

nov, pun cakanih detalja.

Sa veeeeelikom manom…..

Da, direktno preko puta našeg ulaza. Prizor.

Prostitutka i opatica koja pere ulicu!!!!!!!!!

Naime, kada sam bukirala stan u Parizu, preko House tripa,

pojavilo mi se više opcija, od kojih sam izabrala ovu,

budući da je na 8 minuta hoda od Luvra i Notrdama,

te sam, naivna, mislila da je samim tim zasigurno HIT!

(Prethodno otkazavši rezervaciju u simpatičnom Timhotelu,

koju sam pravila preko bookinga, nije me mrzelo da pročitam

komentare i to savetujem da uvek radite. Hoteli koji nisu

skupi po Evropi su UVEK bučni.)

Dakle, naš stan se nalazio u prelepoj Rue Saint Denis,

koja je danju draga, živahna,

izlazi na mini trijumfalnu kapiju…

a noću Zona sumraka!

Prostitutke, beskućnici, grupisani pripadnici

tamne rase…….

Ovaj stan mi je ponuđen kasno,

ali ga preporučujem.

Nismo ga videli i žao mi je što nismo

jer je kraj u kom se on nalazi zaista divan.

http://www.housetrip.com/en/rentals/64081?et=17#

No, nismo mi to još znali!

Srećni, čudom odmorni…Sušijem stekli energiju…

(japanski restorani su brojni i vrlo pristupačni.)

Krenuli u prvu šetnju!

Duž Voie Georges Pompidue nalaze se radnje sa cvećem, pticama

kucama i macama. Isključivo.

Uz poneki tourist gift kiosk sa Tuluz Lotrekovskim posterima i razglednicama

Ovo je jedna od onih atmosferskih, običan prizor.

Boje, broj ulice, PIZZA…

Naravno. Zamislite da nisam bila.

Pa šta bi ljudi rekli da ne ugledaju među fotkama ovu

piramidu, delo izvesnog kineza, državljanina Amerike,

delo koje je izazvalo burne reakcije i do dana današnjeg

stiče više nesimpatija no obrnuto

(Mada na ovoj fotki izgleda ok, zbog refleksije)

Ko kaže da je nisam videla u Luvru?

U Luvru sam i gledam je.

(na svoj način)

Nisam htela da ulazim u Meku&Medinu talentovanosti ljudskih ruku

na 2-3 sata, koliko bih sa 2.5 dana u Parizu mogla da odvojim za to.

Sačekaće nas.

Obožavam da slikam ljude koji poziraju za slikanje.

Ima nečeg grotesknog, ljudskog i dragog u tome.

Ovo je kockasto drveće pred Luvrom, na putu ka Trijumfalnoj,

koje čini da se osećaš malim i loše ošišanim!

Parižanka, prava. Kesa, kosa, mantil i pas.

Narednih nekoliko fotki nazvala bih neočekivano „Šetnja Senom“ 😉 ili

„Da li šetnja Senom može da prikaže raznolikost ljudskog ponašanja?“

Slika 1.

Ljudi čitaju.

Slika 2.

Ljudi jedu.

Slika 3.

Ljudi sviraju.

(i tamo preko puta Ljudi se ljube.)

Ako se ja pitam to je sve što ljudi uopšte i treba da rade.

Ovaj prizor me je podsetio na neki veći mediteranski grad.

Opet, volim haustore i njihovu skrivenu lepotu.

A najlepše kod šetnje Parizom su zapravo uzdasi koje ne očekujete.

Naravno da ćete se uhvatiti za glavu pred Notrdamom,

naravno da ćete reći WOOOW na Ajfel,

razumljivo da će vas zadiviti most Aleksandra III…

ali ovi, sitni, gradski, uobičajeni prizori su prava

optička poslastica.

Zeleni deo zgrade negde u daljini.

A izbliza – džungla!

…Podseća vas na nešto?

Paprike, luk i njegovi brci.

Ispred teatra.

Komedija se ne završava na sceni.

Uvek mi je zanimljivo da vidim kako delim trenutak koji je meni tako

uzbudljiv, važan, svaki minut želim da ima smisla…sa nekim koga

apsolutno nije briga za sve to.

Za njega je to dan više u Parizu, u momentu u kom se ni jedan

razulareni frenetični turista nije upecao u njegovu kočiju.

Latinska četvrt.

Vesela, šarena, bučna, prijateljska.

Tema 1 je bila „šetnja“, nisam rekla na vreme, pa kažem sad,

jer prelazim na sledeću temu.

Tema 2

HRANA

Čudesna peciva, šareni sirevi, pomamni kolači.

Mirisi. Sve to, na sve strane.


Autentični pomfrit zaista ima drugačiji ukus.

Ili je to autosugestija.

Ipak. Nema slađeg od odlaska u lokalnu prodavnicu.

To je najbolji način da se oseti milioniti deo svakodnevice jednog parižanina.

I, da prostite na kolokvijalizmu, ODLEPIH!

Da li za onim što baget ZAISTA jeste, da li za Rokfortom

(koji zovem Rokfeler), ili za…

Kraljem SVIH sireva!!! Boursin, bilo sa belim lukom ili sa smokvama..

raspaljuje čula i transportuje ih u neku osmu dimenziju koja se zove

„Mega njam!“

No, još nam je nešto bilo drago. Crepes.

Ijao. Bez obzira na to što su ove autohtone palačinke spremale dve kubanke

beše to neobično topivo iskustvo

ćera

mama (raspevana!)

3. MONMARTR

Ne zamišljamo li svi na pomen Monmartra prugaste majce, sakoe, beretke,

brčiće i slike slike slike…

Da. Deo tog prošlog vremena a sada stereotipa je očuvan,

uz nažalost postavljanje pitanja – KO ga očuvava.

Čovek nam je prišao držeći makaze i papir (ni malo sugestivne makaze;))

„Take a silhouette, ok ok???“ „Well, NO“ „Where are you from?“

„Serbia“ „Me to. Hvala, nema veze, drugi put“.

Srbin silueto – sekač na Monmartru.

Toliko o duhu autentičnosti.

U džumbusu tezgi i kosookih ja sam zalutala u prodavnicu

plastičnih kašika i kuhinjskih predmeta.

Posmatrala modu.

Ulične tužne veseljake.

Slikala slikanje slike.

i ostala pod utiskom one terase sa cvećem,

iz nekog razloga ONA je za mene Monmartr.

4. METRO

Skoro 115 godina star, razgranat, ogroman sistem.

Čitala sam da su poneke stanice toliko lepe da ih vredi posetiti

njih radi. No, mi smo naše vreme u Parizu proveli mahom na nogama,

a ono što smo metroa doživeli je, u odnosu na London i Berlin,

bilo razočaravajuće.

Gužva, prljavština.

Ali FENOMENALNI muzičari vrlo često u njemu.

Sa svojim čudnim muzičkim kutijama i saksofonima. Ljudi plešu.

5. AJFEL

Suludo će zvučati. Ok, ta masivnost, čipkastost i monumentalnost su zaista

impresivne. Cela priča. Ali. Prošli smo podno.

I uvodeli da na svaki stub čeka oko trista ljudi.

Svake minute. Pomnožili. Izračunali da Pariz zaradi

oko milion evra nedeljno samo na entuzijastima koji

se pentraju. Kasnije saznajemo da zarađuje MILION,

jer dnevno u to upada i prodaja prava na korišćenje

tornja u filmovima, marketingu…

Sigurno je savršen pogled, ali mi smo to preskočili.

6. NAPOLEON

Subjektivnost, čista. Meni je on interesantna ličnost,

njegova priča i taj deo istorije. To je neka “ moja oblast“.

Dom Invalida.

KAKVO beskrupulozno impresivno zdanje!!!

Ispod centralne kupole je Napoleonova grobnica.

Nebrojeno mnogo puta sam videla fotografiju,

ali pojmila nisam o KOJOJ se veličini te „instalacije“ radi!

Pogledajte ženu u crvenom u odnosu na grobnicu.

Ispred. Zamislite da je ovo vaš kišobran.

Zamislite da vam nešto vrednije upadne!

I to je to.

2.5 dana dana Pariza. (preporuka 2 days in Paris

http://www.imdb.com/title/tt0841044/, presladak film!)

Ostalo nam je da: obiđemo Luvr, Orsej, da večeramo u Mulen Ružu,

da krstarimo Senom i po danu i u sumrak, da se popnemo na Monparnas,

da legnemo na travu na dva sata, da nas ne bude briga za vreme,

da probamo još 2338 vrsti sireva i vina. Da ne pominjem Asteriks i Diznilend.

Moraćemo ponovo. Uskoro.

Poslednjeg dana, naravno, ustali smo u 5:30

ICE, nemački voz, kretao je u 6:12

Iznad mesta na kom sedite tačno je napisano koja vam je izlazna stanica.

Nema zabune.

Nesvakidašnji voz. Neverovatan. Jedan od lepših HOTELA u kojim sam bila 😉

Restoran.

Još kad naiđete na kelnera balkanca, koji želi da vas časti kafom

i traži od mašinovođe da „nagari“ jer mi imamo samo 9 minuta

razmaka između dva voza (odnosno 6 jer smo se 3 minuta duže

zadržali, po rečima zemljaka, zbog policije)

Da. Mantra svakog interejliste treba da bude DB BAHN.

A ovako IZGLEDA taj dan, grafički prikaz menjanja vozova.

Štutgart.

Dama koja najavljuje vozove je kinula javno te se zacenila od smeha.

Ljudi na peronu 13 nikako nisu uspevali da dobiju

informaciju o dolazećem vozu.

Pokušala je još 4 puta, ali svaki put je prštao smeh štutgartskom stanicom.

Na kraju je zamenio kolega.

Voz ka Villahu.

Kretao se KROZ ALPE.

Ja sam to znala na nivou geografije, ali pojma nisam imala

KOLIKO će to prelepo da izgleda.

Prazan voz. Pogled na zelenilo, planine, krave, kućice

i sa leve i sa desne strane…

SPA centar za mozak. Ništa manje.

…i, u 19:24 stiže srpski voz koji nas vozi direktno kući.

Dvoumila sam se da li uopšte da sramotim svoju zemlju slikom iz našeg voza

i nažalost onog koji mi „kruniše“ (majmuniše) zemlju,

ali, treba da se zna.

Ležaj je 30 evra, među skupljim koje smo platili, a voz…SKANDALOZAN.

Star, drndav, škripav, raspao. Ma.

Srećna okolnost su pune glave priče, utisaka i sreće jer

se vraćamo našem detetu.

A sveopšti zaključak je….

ŽIVELI VOZOVI, volja i prelepi gradovi,

stopala, dobro društvo i drveće.

3 mišljenja na „Amsterdam-Pariz-Beograd

  1. „Dama koja najavljuje vozove je kinula javno te se zacenila od smeha.“

    Evo se smejem ko kreten neko vreme na ovo :)))
    Koja recenica. Koji dozivljaj! Nadrealno 🙂

    Ovaj deo putesestvija mi je nekako „najbolji“…valjda si se uigrala u slaganju slika od prethodna dva,sta li, ili ste se skroooz opustili pa si imala senzore za sve i svasta.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s