jedan bolestan dan, tj. kako smo napravile slona, macu i sneška

Bolesne smo obe danima. Provodimo vreme sa neobično ravnom, čak poravnjajućom energijom. I to bez Ćebenceta.

No, juče i danas sam rešila da „stanem na put tome“, ali ne nogama kako se obično staje, već rukama. Materijal je bio kako izmišljen, tako i zamišljen nekom pametnom tudjom glavom.

Rekla sam joj: „Mašo! Ma ko kaže da nema snega? Hoćeš li da pravimo Sneška?“ „DAAA!“ viknula je, a kako i ne bi kad joj se živahno obratila polu-ekstatična do-maločas-mrtvosana mama! Ali, kako, zapitah se kasno….

U žurbi sam poskidala vatu sa jelke, gde je glumila sneg, i postavila je u novi holivudski scenario, da glumi Sneška. Ali, vatom na vatu ne postižemo mnogo, jok. …Razmišljala, razmišljala…i WALA. Ukrala jedan par Mašinih čarapa, koje ne nosi (imaju neka srebrna srca i podsećaju me na one događaje za koje decu unakarade (ups, srede) i onda deca moraju da paze sa čim se igraju, sa čim boje i kako jedu, umesto da budu deca, a ne odeća) i počele smo da ih punimo vatom! Naravno, u zanosu igre, našoj priči su se priključili i dugmići i boje za tekstil….i…eto parižanina Sneška La Belića. Kakav je da je naš je, i postao je počasni stanovnik jednog malog domaćinstva koje Maša održava.

Posle noći sa temperaturom u kojoj je sanjala da će da padne, pa vikala „Padnem mamo padnem!“, vreme je bilo za težu artiljeriju, odnosno za industrijalnu robu. Kada je ovako dobra ne zameram što nije 100 odsto naša izmišljotina!

Od kako je prvog slona kog je videla (u knjižici) nazvala Nina, svaki slon je Nina, i iako sada već zna da kaže i Maca, Kuca, Pase, Lav…slon je i dalje Nina. Tako smo, po nalogu kutije, napravile Ninu, i, dragi ljudi! Svima preporučujem ovaj fantastičnofabulozni plastelin. Ne lepi se, miriše, lako se vaja…Otklonjenje su sve nus pojave naših starih plastelina ;))))

No, preteklo nam je materijala koji su predvideli za kljove…pa smo napravile i macu, bez ičije sličice!!! Maša je odredila šta će biti koje boje, i čak kroz dlanove umesila jednu nogu. Maša je napravila prvu nogu, ovo je veliki dan!!!

…Tako sada imamo uspomenu više, 10 fotografija više, plastelina i dugmića nešto manje, ali i 3 drugara više za domaćinstvo!

A kada se probudi dobiće i „kidel aje“, pa da kažemo da će ovaj dan biti dobar, iako je slinav!

Srećan vam ovaj dan!