Danas KLEPE i KLJUKUŠA

Kada zastaneš na pumpi da popiješ kafu, koja je UVEK (ali, uvek) slađa od svake druge, ZNAŠ da je tvoje putovanje kolima započelo. I tu kafu piješ sa osmehom jedne strane  usne, zadovoljan jer nemaš pojma, a i ne želiš mnogo da pretpostavljaš…

Iako je hladno, otvaraš prozor, ignorišeš svako “Pazi aparat”koje čuješ i beležiš sve čime se beogradske oči odmaraju…. (mislim da je ovaj balončić NLO, šta vi mislite…???)

…A onda znate ono…ravnica, ravnica, brdašce, ništa, ništa, i “PAAAP” – ljubičasta kuća! Odličan prizor, ukoliko ste dugo vozili, i treba vam razbuđivanje.

Postaje sve hladnije, što je naravno u skladu sa datumom, ali nikada u skladu sa mnom…

I,predveče stižemo u Sarajevo, kroz Trbosekovsku maglu,

i krećemo……………….…

(klepe – punjena testenina kljukuša- vrsta pite)

Nisam verovala da ćemo to da uradimo, ali bilo smo žedni, a ponekad i u koketiranju sa “mistifikacijom”(kad je vedra): popili smo po šaku vode sa ove Čuvene Baščaršijske česme (I, po legendi, “stalno ćemo se vraćati”)

,

i , sada više ne žedni, ali veoma gladni, nastavili smo potragu sa  našim“ Slatkim ćošetom“,

koje će nam dati nešto veoma slano!

AAAAAAAAA!!

!

MA, nema veze što i posle 3 sata svi znaju da ste jeli ćevape, jer vam svaka pora i šal na njih mirišu, nema veze što su toliko „jaki“ da do 2 ujutru ne možete da zaspite, šta god rekli – AAAAAAA kakav ukus makrobiološke osvete!

A uz ovaj ćevap se služi JOGURT

koji se nalazi već sipan…pored Coca Cole, koju sam ja ipak, kao kulturološki “diferent”, smatrala ćevapovim jedinim prijateljem…

Eh, sad siti…mogli smo da se posvetimo umetnostima, ludostima i genijalnostima okoline u kojoj smo se našli…(većina ovih lepota nalazi se u okviru Baščaršijskih zanatlijskih čarolija)

Kad je pripreme – dolazim! Sviđa mi se ideja nadaizma.

A nekima se, pak, sviđaju Fantazije…Likovi iz Harija Potera I ostalih trolastih priča, i samo jedna prigušena lampa negde u daljini….

A onda…Samo mi reci Bazar i ja odjednom neću moći da se setim da li mi više treba šal, prsten, eterično ulje Ili magnet za frižider!!!!

Ipak, prsten.

…Baščaršiju smo prepešačili više desetina puta, jer se svaki put uoči neki novi detalj.

Jedan njen deo posvećen je starom zanatu izrade čajnika, džezvi I sličnih maštarija.

Oko vas je zvuk lupkanja čekićem, koje se sa tog mesta prolama godinama, vekovima…

 

“Index” , je, verovatno čuven koliko i česma, jer, na kraju uličice u kojoj vam se otkriva neobičnost i šarolikost sveta džezvi i taman kada više ne možete  da izdržite bez kofeina: nailazite na ovaj stari lokal, čiji ljubazni vlasnik i njegov nešto ćutljiviji otac, kog on zove “ma, deda”, nemaju nikakvu potrebu za menjanjem stolica, stavljanjem tapeta ili dracena.

Njihov Index je poseban baš zato što se ni malo ne trude…Bosanska kahva košta jednu marku (50 dinara), i postavlja NEDOSEŽAN standard!!!!

Ovaj čovek ne da “može da se uda”, već bih potpuno razumela i posedovanje harema. Mogla bih da kažem da mi je to bila prva kafa ikada, prosto, njegova kafa je ono što svaka kafa želi da bude.

Sam grad je, zbog sopstvene brdovitosti, organizovan u oblik olovke, ni malo širok a veoma dugačak, što stvara izuzetno neobičan osećaj preglednosti, prestajete da budete gost već posle nekoliko sati.  Tu štraftu smo, često zbog alve ili bureka (kod nas poznato kao „burek sa mesom“), prešli nebrojeno mnogo puta za dan i po, koliko smo bili na putu..

Za kraj, pokazatelj ljudske upornosti i domišljatosti. Čovek je želeo da napravi hotel u toj ulici i da svojim gostima ponudi odličan pogled na grad….Pa je ekskluzivan hotel…sagradio na staroj zgradi!!!

…a česma je, sada kada razmislim… možda i ozbiljica…