Mini kombi. Jedna od onih E linija. Vraćam se iz D.C gde sam uzela novi paket i telefon. Sedim pored žene koja je na Buvljaku kupovala opremu za lov na sabljastog tigra. Njene kese su delom i u mom krilu. Ona se izvinjava. Ja klimam glavom kao i svako pristojno ljudsko biće, al tu i tamo coknem. Kao realno ljudsko biće. Trenutak je nezgodan i E postaje sve više A (AAAAaaaaa), sve puniji. Tražim, očajnički tražim neki izvor svetlosti u gužvi koja počinje da ometa moju tananu neurosimpatičku strukturu. Ili izvor zvuka, nisam bila mnogo izbirljiva: kroz šum kesa probija se tanani glasić. Dečak. Ne mogu da se okrenem od katapultova i vreća za spavanje koje žive na sedištu do mene, i na meni, ali preusmeravam svu svoju pažnju na njega. Procenjujem da ima oko 3.5 godine. Tata mu je razigran, voljan da sa njim ćaska, fantazira, govori sjajne besmislice, po navici…A onda začujem segment koji na narednih 40ak minuta naseljava osmeh na moju facu…
Otac: „A jesu li tebe donele rode?“
Sin: „Jesu tata, i neću da me tamo vrate“.
………
nastaviće se
anja. 
Ima jedan vic. Djaci u skoli trebali da napisu sastav o svojoj porodici i kako su se rodili. Dolazi mali Perica kuci i redom.
Deda, kako si se ti rodio?
Donela me roda.
A ti mama?
I mene je donela roda?
A ja?
I tebe je donela roda.
Cita perica sastav sa zakljuckom:
Prema poslednjim istrazivanjima u nasoj porodici se u poslednje tri generacije niko nije rodio na normalan nacin!
perica „rula“ 😉
Kažeš:“Sve mi recite, sve me zanima“, a ja sam sklona da u bukvalnom smislu verujem i zato ću ti reći da si ovim tekstom podarila Sunce ili Kišu žednoj Zemlji, Radost ( mojoj duši ). Lepo je kad vidiš da još uvek postoji kategorija koju je neko, nekad, nazvao Ljudi.
Super vic! Šta su ti današnja deca! Trogodišnjak čim se probudi, a drugi ga obuku, seda za kompjuter i ukucka crtane.
„Ćakulanje“: VICE VERSA, odnosno, na našem: takes one to know one ;)))))
TUVM 🙂
„Agroekonomija“ – „a drugi ga obuku“ ;))))sjajno, pokušavam to da izbegnem…