Kako vam izgleda susret sa prijateljem ovih dana?
Koje su vam teme?
Meni se čini da ovih dana nemamo vremena za teme. Prva, uglavnom i jedina, biva ona koja je u tom trenutku aktuelna, a samim tim neizbežna za „pretresanje“.
Pojam vremena je posebni fenomen, o njemu ćemo neki drugi put – ali, činjenica je da su nam se razgovori, ima li ga/nema li ga, pomalo osušili, skratili i sveli.
Virtuelnom fantastikom smo počeli da GLEDAMO misli jedni drugima, nasuprot tome da ih SLUŠAMO, je l da?
Rekla bih da su male šanse da ćemo stići i uspeti da se dovoljno opustimo tokom dvosatnog viđenja ( u vr’ glave), te podeliti neku nevažnu ideju, obzervaciju koja se tiče automobila, tašne ili toga „Da li su ljudi XXI veka maliciozni po prirodi“. Takvi, duži, misaoniji razgovori se ili planiraju nekoliko nedelja unapred, ili nam se dogode nekom kosmičkom slučajnošću, i obavezno primetimo
„‘Eeeeeeej, baš mi prija ovo“.
Razmena…kao da je postala raritet. Polako prestajemo da razgovaramo, a počinjemo da komentarišemo ( u svetu ove fantastike čak i to sa odloženim vremenom reakcije).
…Sve ovo mi je zagrebucnulo svest dok sam girice prevrtala po brašnu pre nekoliko dana!
Ja, na primer, ne volim da konzumiram njihove glave, a tu nema sive boje: ljudi ili jedu ili ne jedu girici glavu.
Znate li koliko vaših prijatelja jede glavu, i kolike su šanse da se tog pitanja slučajno setite dok opušteno „ne brojite sate“ u društvu vama posebnih ljudi?
anja. 
Anja, potpiuno si u pravu – ljudsko biće je u svemu tome najvažnije i najvrednije.
Zanimljiva misao…
Evo kao kratak komentar, pošto ovaj medijum samo to i omogućava, čini mi se da je svega u proseku manje (npr. čini mi se da smo manje gospodari svog vremena za razliku generacije koja je penziju stekla u onom ružnom socijalističkom sistemu i landrala po gradu u radno vreme) pa se to odražava i na komunikaciju.
a da pritom ne postoji reciprocitet u potrebama za tolikim radom!!! taj deo mi je najbrutalniji. imanas više, ali, na kraju, svima nama treba da nam je toplo i da imamo šta da pojedemo. sve preko toga su dodate vrednosti, nekako, zar ne?;)))) (apsolutno se slažem sa tobom!)
Vec pocinjem da se na ovom blogu osecam kao kod kuce…mozda mi ovde virtualci najblizi prijatelji ali mozda ces o nama znati mnogo vise pojedinosti nego i o tebi kroz zivot bliskim ljudima…neke se stvari jednostavno tako nameste…
Sto se tice mojih prijatelja oni koji predju u tu kategoriju iz drugara i prijatelja …o njima znam poprilicno , jer moja deviza je da zelim nekog da znam po dubini, a ne da pricamo sta je bilo u prethodnoj epizodi Simpsonova ili koji je novi odevni predmet izasao za novu sezonu…vec posvetiti licnosti i saziviti se sa njegovim tj. njenim zivotom i biti tu i kad je lepo i kad nije… Imam 5 zenskih i jednog muskog prijatelja sve ih znam od 12 do 25 godina tako da imaju dosta staza kod mene Girice sa glavom jedemo ja i moj kum tj. ovaj muskarac, dok dame izbegavaju glave a i girice 🙂
ima par slovnih gresaka jer kucam brzo …ispravka gore mozda nismo najblizi prijatelji 🙂
bravo za poznavanje odnosa prema glavama ;)))))
Ženski deo ne jede, muški jede. Ja lično, ne mogu da pojedem giricu dok joj ne skinem glavu, kičmu i utrobu 🙂