šetajući puža beogradskom subotom

Da li smo sami u Kosmosu? Ko sam ja? Radi li vam Busplus dopuna?

Znate ona večna pitanja.

Među njima je svakako i ono – Koliko nam je potrebno za sreću?

Jedan ovakav dan na planeti Zemlji mi daje odgovor.

Za njega su mi bili potrebni sledeći sastojci:

1. jedno dete

2. jedno pristojno sunce

3. nešto siće, i

4. jedan puž, koji se zove Mima.

…priča počinje oko deset ujutru, na samom početku Knez Mihajlove.

Puž Mima je spreman na svoju prvu šetnju gradom.

Sigurna sam da mu je bilo sasvim prijatno,

izbegao je čeljust opake ribe, te je ostatak dana bio zaljubljen u život.

Dete i puž su krstarili beogradskim šetalištem kao da znaju gde idu,

a zapravo je pravac bio s namerom nepoznat.

Tako se i desilo da zalutamo među krpe, tek da se uslikamo.

Mnogo smo se duže zadržale pred ovim, dah im se pozlatio, momcima.

A onda sam opustila oči i počela da primećujem.

Ljude. Sve one za koje ne odvajamo pogled svesno,

već se oni nekako nehoteći nađu u našem letimičnom vidokrugu.

Ne znamo ko su, ne znamo o čemu misle, ne znamo ništa o njima i

verovatno i nećemo znati.

a ko zna, možda se, kada se primetimo, rađaju i neke naklonosti,

naizgled neprirodne, a zapravo potpuno prirodne…

Oboje čine život slađim.

Skrenule smo pogled sa ljudi, na ono što ljudi umeju da stvore,

kada su najbolja verzija sebe.

Ušle smo na izložbu (kokice smo odložile u torbu.

Vaspitanje ;))

Kada puža zabole točkove – za pojas ga zadenemo, i pičimo dalje.

U potpunoj vrtoglavici neznanja gde pre pažnju da poklonimo,

dete je viknulo „Konj“, te sam sa zadovoljstvom primetila

da nam pažnju ipak na kraju privlači ono što je deo našeg sveta.

Maša nema mnogo veze sa morbidnim ženama s ružom na šlemu,

sa nesrećnim ili polu – nagim ženama, ali sa konjima ima..

Ove su ovde jer se meni dopadaju, čist subjektivitet.

Iz lica, goblena i keramičkih zvona, do drveća…

Mima je, razume se, morala baš sa te pozicije da posmatra „Mos“…

Ovaj pogled mi je čaroban. Upitan, znalački, kritičan, ali nekako….ne znam..

A onda, kada se prepodne previše približilo vremenu za ceđenje soka,

te polasku kući…

Special treat!!! Poseban specijalitet!

Anđelina Balerina (mišica)……….

Za jednu majku, jedno dete i jednog puža, bilo je to savršeno prepodne,

koje Beograd katkad slučajno pruži….

About these ads

5 thoughts on “šetajući puža beogradskom subotom

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s